Novi Sad

Novi Sad i ekologija

Novi Sad se suočava s ozbiljnim izazovima u upravljanju otpadom. U gradu postoje dve divlje deponije, dok je 30 njih locirano u blizini Dunava, čime se doprinosi zagađenju ove reke jer voda nosi otpad nizvodno. Gradska deponija na Klisi je nesanitarna, bez adekvatnih mera zaštite životne sredine, dok nepostojanje operativnog centra za odlaganje i reciklažu otpada dodatno komplikuje situaciju. Iako je planirana transformacija gradske deponije u Regionalni centar za upravljanje otpadom sa ciljem reciklaže 90% otpada, proces usporava nezainteresovanost građana i nedostatak infrastrukture za sistemsko razdvajanje otpada.

Dunav, kao glavni izvor vode za Novi Sad, suočava se sa značajnim zagađenjem. Industrijske otpadne vode, poljoprivredne aktivnosti, kisele kiše, neadekvatna kanalizaciona infrastruktura i poplave doprinose problemu. Nedostatak sistema za prečišćavanje i prekomerna eksploatacija vodnih resursa dodatno pogoršavaju situaciju, ugrožavajući ekosisteme, smanjujući biodiverzitet i narušavajući kvalitet pijaće vode, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje građana.

Urbanizacija i širenje građevinskih zona ugrožavaju zelene površine u Novom Sadu, kojih trenutno ima samo 13% u urbanim delovima grada, uključujući privatne vrtove. Ovaj procenat je daleko ispod globalnih standarda od 20-30% i nastavlja da opada usled intenzivne gradnje. Gubitak zelenila povećava zagađenje vazduha, doprinosi efektu urbanog toplotnog ostrva, smanjuje biodiverzitet i povećava rizik od poplava. Oluja iz 2023. godine dodatno je pogoršala situaciju obaranjem 600 stabala u gradu.

Radionica

Novosadski gimnazijalci su pokazali da ih itekako zanima ekologija i da imaju šta da kažu! Svesni su da njihov grad, kao veliki i gusto naseljen, ima gomilu izazova – od otpadnih voda i zagađene reke do smeća koje viđaju po ulicama, obalama i čak u nacionalnom parku Fruška gora. Posebno su se fokusirali na nepravilno odlaganje otpada, divlje deponije, sam kvalitet vazduha i nezdravu gustinu saobraćaja, te su promovisali čistije oblike transporta, poput biciklizma i javnog prevoza. Takođe, neki od njih su ukazali na zagađenje reke Dunav, naglašavajući da nepravilno odlaganje otpada, ali i otpadnih voda, ima poguban uticaj na dunavski ekosistem i bogatstvo biljnog i životinjskog sveta koje on podržava.

Iako veruju da „nije teško biti fin“ i baciti smeće u kantu, primećuju da gradu nedostaje ozbiljnija infrastruktura za separaciju i reciklažu otpada da bi sav taj trud imao smisla. Rado bi videli više reciklomata za različite materijale i bolju obradu otpada koji zapravo završi na sanitarnim deponijama. Osim toga, sadnja im nije strana – posle oluje koja je prošle godine poharala njihovo zelenilo, spremni su da zasuku rukave i budu mali gorani kad god zatreba. Ova ekipa razmišlja globalno, a deluje lokalno – i sigurni smo da njihov grad može da očekuje svetliju, zeleniju budućnost!

Na radionicama đaci su dobili jedan zadatak – a to je da naprave kreativan video, gde su odabrali jedan ekološki problem u svom gradu koji ih najviše muči, i objasnili nam najbolji način kako bismo mogli da ga rešimo! Rezultate takmičenja možete da pogledate na sledećem linku: https://www.tiktok.com/@zeleni.sad?_t=8qe8gTVP0Kc&_r=1 

Zajednički radni sastanak

Kako je jedan od prioriteta projekta bilo povezivanje mladih sa željom za aktivizmom, u tom cilju organizovan je zajednički radni sastanak u našem Zelenom Co-working centru. Tu su se okupili svi najbolji timovi i zajedno sa svojim vršnjacima iz drugih gradova, kao i uz naš stručni tim, diskutovali o rešenjima ekoloških problema. Tokom ovog sastanka, mladi su delili inovativne ideje, razmenjivali iskustva sa vršnjacima i diskutovali o mogućnostima zajedničke saradnje u cilju rešavanja ekoloških problema u svojim sredinama, jer većina ovih ekoloških problema nije izolovana već zajednička za mnoge od uključenih gradova.

Zajednički radni sastanak je iznedrio aktivnu diskusiju među učenicima o problemima u njihovim sredinama, gde su iznosili svoje utiske i zapažanja o stanju životne sredine u svojim gradovima, fokusirajući se na specifične probleme poput neodgovornog odlaganja otpada, zagađenja vazduha i nedostatka zelenih površina. Većina učenika je izrazila želju da na neki način doprinesu svojim zajednicama, kroz učestvovanje u edukaciji, organizaciji ekoloških akcija i uključivanje zajednice.