Нови Сад

Нови Сад и еколoгија

Нови Сад се суочава с озбиљним изазовима у управљању отпадом. У граду постоје две дивље депоније, док је 30 њих лоцирано у близини Дунава, чиме се доприноси загађењу ове реке јер вода носи отпад низводно. Градска депонија на Клиси је несанирана, без адекватних мера заштите животне средине, док непостојање оперативног центра за одлагање и рециклажу отпада додатно компликује ситуацију. Иако је планирана трансформација градске депоније у Регионални центар за управљање отпадом са циљем рециклаже 90% отпада, процес успорава незаинтересованост грађана и недостатак инфраструктуре за системско раздвајање отпада.

Дунав, као главни извор воде за Нови Сад, суочава се са значајним загађењем. Индустријске отпадне воде, пољопривредне активности, киселе кише, неадекватна канализациона инфраструктура и поплаве доприносе проблему. Недостатак система за пречишћавање и прекомерна експлоатација водних ресурса додатно погоршавају ситуацију, угрожавајући екосистеме, смањујући биодиверзитет и нарушавајући квалитет пијаће воде, што може имати озбиљне последице по здравље грађана.

Урбанизација и ширење грађевинских зона угрожавају зелене површине у Новом Саду, којих тренутно има само 13% у урбаним деловима града, укључујући приватне вртове. Овај проценат је далеко испод глобалних стандарда од 20-30% и наставља да опада услед интензивне градње. Губитак зеленила повећава загађење ваздуха, доприноси ефекту урбаног топлотног острва, смањује биодиверзитет и повећава ризик од поплава. Олуја из 2023. године додатно је погоршала ситуацију обарањем 600 стабала у граду.

Радионица

Новосадски гимназијалци су показали да их итекако занима екологија и да имају шта да кажу! Свесни су да њихов град, као велики и густо насељен, има гомилу изазова – од отпадних вода и загађене реке до смећа које виђају по улицама, обалама и чак у националном парку Фрушка гора. Посебно су се фокусирали на неправилно одлагање отпада, дивље депоније, сам квалитет ваздуха и нездраву густину саобраћаја, те су промовисали чистије облике транспорта, попут бициклизма и јавног превоза. Такође, неки од њих су указали на загађење реке Дунав, наглашавајући да неправилно одлагање отпада, али и отпадних вода, има погубан утицај на дунавски екосистем и богатство биљног и животињског света које он подржава.

Иако верују да “није тешко бити фин” и бацити смеће у канту, примећују да граду недостаје озбиљнија инфраструктура за сепарацију и рециклажу отпада да би сав тај труд имао смисла. Рaдо би видели више рецикломата за различите материјале и бољу обраду отпада који заправо заврши на санитарним депонијама. Осим тога, садња им није страна – после олује која је прошле године похарала њихово зелено, спремни су да засучу рукаве и буду мали горани кад год затреба. Ова екипа размишља глобално, а делује локално – и сигурни смо да њихов град може да очекује светлију, зеленију будућност!

На радионицама ђаци су добили један задатак – а то је да направе креативан видео, где су одабрали један еколошки проблем у свом граду који их највише мучи, и објаснили нам најбољи начин како бисмо могли да га решимо! Резултате такмичења можете да погледате на следећем линку: https://www.tiktok.com/@zeleni.sad?_t=8qe8gTVP0Kc&_r=1

Заједнички радни састанак

Како је један од приоритета пројекта било повезивање младих са жељом за активизмом, у том циљу организован је заједнички радни састанак у нашем Зеленом ко-воркинг центру. Ту су се окупили сви најбољи тимови и заједно са својим вршњацима из других градова, као и уз наш стручни тим, дискутовали о решењима еколошких проблема. Током овог састанка, млади су делили иновативне идеје, размењивали искуства са вршњацима и дискутовали о могућностима заједничке сарадње у циљу решавања еколошких проблема у својим срединама, јер већина ових еколошких проблема није изолована већ заједничка за многе од укључених градова.

Заједнички радни састанак је изнедрио активну дискусију међу ученицима о проблемима у њиховим срединама, где су износили своје утиске и запажања о стању животне средине у својим градовима, фокусирајући се на специфичне проблеме попут неодговорног одлагања отпада, загађења ваздуха и недостатка зелених површина. Већина ученика је изразила жељу да на неки начин допринесу својим заједницама, кроз учествовање у едукацији, организацији еколошких акција и укључивање заједнице.