Иновације које остају: Прича о зеленим револуцијама и младима који мењају села

Негде између Даља и Новог Сада, на граници коју прелазиш за сат времена, данас расте тиха револуција. Нема транспарената, нема великих најава, али има много храбрости и нових идеја које долазе управо од оних за које најмање очекујемо да остану – младих жена и мушкараца који бирају село уместо одласка.

Када је свет пролазио кроз прву зелену револуцију, негде средином 20. века, то је био тренутак када су нове сорте пшенице и кукуруза, вештачка ђубрива и механизација спасавали гладне широм света. Револуција је донела наду, али и нова питања: како производити више хране без уништавања земље коју обрађујемо?

Друга зелена револуција, позната као агроеколошка, почела је тише. Почела је када су фармери почели да схватају да је природа партнер, а не непријатељ. Паметно коришћење земљишта, чување воде и враћање органске материје у земљу нису биле само фразе већ део свакодневице оних који су желели да остану на својим имањима, али да послују мудрије и одрживије.

Данас, пред нашим очима, дешава се трећа зелена револуција – дигитална и одржива. Њу предводе млади људи са села који не беже од технологије, већ је користе да унапреде производњу, директно повежу своје производе са купцима и пронађу решења за изазове климатских промена. Користе дронове за праћење усева, сензоре за мерење влаге у земљишту, апликације за праћење трошкова и учења нових метода обраде.

Према подацима Еуростата, млади чине само око 10% укупних власника пољопривредних газдинстава у Европи, док жене чине нешто више од 30% свих пољопривредника. Међутим, у Србији и Хрватској, ти проценти још су мањи, а младих жена још мање. Ипак, упркос бројевима, расте број примера где управо младе жене остају на селу и покрећу бизнисе – производе природну козметику, гаје зачинско биље, отварају едукативне фарме и туризам заснован на искуству природе. Оне преузимају традицију и претварају је у модеран, одржив посао који остаје у њиховим заједницама.

То није само борба за личну егзистенцију. То је тиха борба против депопулације, борба за локалну заједницу, за очување језика и обичаја, за село које дише и има будућност. У Даљу и Новом Саду, кроз пројекте попут YES DO IT, млади добијају прилику да идеје које имају изнесу из својих кухиња, штала и пластеника, претворе у одрживе бизнис планове и остану тамо где желе да буду.

Јер свака зелена револуција имала је хероје које нисмо увек примећивали. Данас, то су младе жене са села које се не боје да покушају нешто ново и млади мушкарци који уместо одласка у град бирају да у своје село донесу нову енергију и технологије.

Иновације које остају, нису само иновације – оне су знак да села нису прошлост, већ место где будућност има корене.

Пројекат Снага младих предузетника – YES DO IT суфинансиран је кроз Interreg IPA CBC Croatia-Serbia програм. Носилац пројекта је Европски омладински центар Војводине, док су партнери Еколошко удружење „Зелени Сад“ и Центар за младе Даљ.

Трајање пројекта је 15 месеци, а укупна вредност износи 258.866,00 евра, од чега је Европска унија обезбедила суфинансирање од 220.036,00 евра.