Negde između Dalja i Novog Sada, na granici koju prelaziš za sat vremena, danas raste tiha revolucija. Nema transparenata, nema velikih najava, ali ima mnogo hrabrosti i novih ideja koje dolaze upravo od onih za koje najmanje očekujemo da ostanu – mladih žena i muškaraca koji biraju selo umesto odlaska.
Kada je svet prolazio kroz prvu zelenu revoluciju, negde sredinom 20. veka, to je bio trenutak kada su nove sorte pšenice i kukuruza, veštačka đubriva i mehanizacija spasavali gladne širom sveta. Revolucija je donela nadu, ali i nova pitanja: kako proizvoditi više hrane bez uništavanja zemlje koju obrađujemo?
Druga zelena revolucija, poznata kao agroekološka, počela je tiše. Počela je kada su farmeri počeli da shvataju da je priroda partner, a ne neprijatelj. Pametno korišćenje zemljišta, čuvanje vode i vraćanje organske materije u zemlju nisu bile samo fraze već deo svakodnevice onih koji su želeli da ostanu na svojim imanjima, ali da posluju mudrije i održivije.
Danas, pred našim očima, dešava se treća zelena revolucija – digitalna i održiva. Nju predvode mladi ljudi sa sela koji ne beže od tehnologije, već je koriste da unaprede proizvodnju, direktno povežu svoje proizvode sa kupcima i pronađu rešenja za izazove klimatskih promena. Koriste drone za praćenje useva, senzore za merenje vlage u zemljištu, aplikacije za praćenje troškova i učenja novih metoda obrade.
Prema podacima Eurostata, mladi čine samo oko 10% ukupnih vlasnika poljoprivrednih gazdinstava u Evropi, dok žene čine nešto više od 30% svih poljoprivrednika. Međutim, u Srbiji i Hrvatskoj, ti procenti još su manji, a mladih žena još manje. Ipak, uprkos brojkama, raste broj primera gde upravo mlade žene ostaju na selu i pokreću biznise – proizvode prirodnu kozmetiku, gaje začinsko bilje, otvaraju edukativne farme i turizam zasnovan na iskustvu prirode. One preuzimaju tradiciju i pretvaraju je u moderan, održiv posao koji ostaje u njihovim zajednicama.
To nije samo borba za ličnu egzistenciju. To je tiha borba protiv depopulacije, borba za lokalnu zajednicu, za očuvanje jezika i običaja, za selo koje diše i ima budućnost. U Dalju i Novom Sadu, kroz projekte poput YES DO IT, mladi dobijaju priliku da ideje koje imaju iznesu iz svojih kuhinja, štala i plastenika, pretvore u održive biznis planove i ostanu tamo gde žele da budu.
Jer svaka zelena revolucija imala je heroje koje nismo uvek primećivali. Danas, to su mlade žene sa sela koje se ne boje da pokušaju nešto novo i mladi muškarci koji umesto odlaska u grad biraju da u svoje selo donesu novu energiju i tehnologije.
Inovacije koje ostaju, nisu samo inovacije – one su znak da sela nisu prošlost, već mesto gde budućnost ima korene.
Projekat Snaga mladih preduzetnika – YES DO IT sufinansiran je kroz Interreg IPA CBC Croatia-Serbia program. Nosilac projekta je Evropski omladinski centar Vojvodine, dok su partneri Ekološko udruženje „Zeleni Sad“ i Centar za mlade Dalj.
Trajanje projekta je 15 meseci, a ukupna vrednost iznosi 258.866,00 evra, od čega je Evropska unija obezbedila sufinansiranje od 220.036,00 evra.
